NaslovnaO namaVestiArhivaSaradniciBaza igračaLog in/outPredodređenost, praćenje i odabir igračaIzgradnja umnih sposobnostiIzgradnja telesnih sposobnostiIndividualna
taktika
Taktika individualne tehnike 1:1ŠutiranjeGrupna
taktika
UvodPredodređenost u odnosu na opšte sposobnostiPredodređenost u odnosu na specifične sposobnostiPraćenjeOdabirPosvećenost umnim vrednostimaTimski radni duhTimski pobednički duhZdravlje igračaIshrana, oporavak i odmorZagrevanje i istezanjeRazvoj motoričkih sposobnostiRazvoj tehnike kretanjaSila i snagaUvodOpšta individualna taktikaKoordinate koje uređuju igruParametri koji uređuju igruIndividualna taktika u napaduIndividualna taktika u odbraniOdbrambeni stav i bočno kretanjeLicem ka košuLeđima ka košuOrganizator PG #1Bek šuter SG #2Krilo SF #3Krilni centar PF #4Centar C #5All-around AABlokiranje šutaHvatanje promašenih loptiUmna strana šutiranjaSlobodna bacanjaZavršnice ispod košaZavršnice sa polu-odstojanjaSkok šut = SŠVežbe za šutiranjeKontranapadIgra bez blokada u zoni šutaIgra sa blokadama 2 na 2Igra sa blokadama 3 na 3Igra sa blokadama 4 na 4UvodAntropometrijska predodređenostFiziološka predodređenostMotorička predodređenostPsihološka predodređenostSociološka predodređenostUvodOpšte taktičke sposobnostiIndividualne taktičko-tehničke sposobnostiGrupne taktičko-tehničke sposobnostiTimske taktičko-tehničke sposobnostiStrpljenje kroz delovanje u sadašnjostiSkromnost, požrtvovanje ...Odnosi sa okruženjemRad sa uživanjem i izgradnja radnih navikaIzgradnja samopouzdanjaOtpornost na nepravduPlaniranje, izgradnja i odanost ciljuOdlučnost, motivisanost ...Nesebičnost kroz lično žrtvovanjeLiderske sposobnostiSposobnost ujedinjenjaVolja za pobedomOdlučivanje pod stresomBreme pobede i porazaBrzinaSkočnostIzdržljivostPrelasci unutar V-H-L kretanjaHodanjeBazična koordinacijaSvestranost u pokretljivostiTehnika trčanjaUvodOdređivanje vrste snageOdređivanje opterećenjaGornji deo telaSrednji deo telaDonji deo telaCelo teloUvodPregled igreLukavstvo i varkaProstoriRastojanjaUgloviStrpljenjePredviđanjePravovremenostKreativnostNapadOdbranaNapadOdbranaNapadOdbranaNapadOdbranaNapadOdbranaNapadOdbranaNapadOdbranaNapadOdbranaTrening mehanike i zagrevanje za trening SŠSŠ u situacijama, takmičarsko šutiranjeSŠ nakon rada sa opterećenjem

O nama

“GBA STRUČNI ŠTAB” se zahvaljuje svim trenerima od kojih je “ukrao” bar jednu novu metodu kojom je obogaćena ova škola čiji je cilj da pomogne da se unapredi sistem izgradnje igrača i igre.

I dalje Vas pratimo kako pionirski, sa barjakom u ruci i šatorom na ledjima krstarite i verničkom upornošću propovedate osnovnu zapovest: 

Od dobijenog se može živeti, ali je život u onome što se da. 

Naše metode su po broju stvorenih “All star” igrača na svim nivoima i u svim kategorijama svojom dominacijom obeležile zadnjih šest decenija svetske košarke.

Tragajući za razlozima te dominacije treba se vratiti na period nakon Drugog svetskog rata gde su začetci stvaranja raznih košarkaških škola za trenere širom Evrope. U to vreme nedostatak uobičajenog obučavanja nije obeshrabio najupornije i najnadarenije trenere na putu do saznanja da je jedini pravi put stvaranje sopstvenog puta, a on je bio stvoriti igrace koji će biti sposobni da ostvare postavljene zamisli. Da bi uspeli na tom putu, treneri su stvarali sopstvene metode rada koje su prilagođavali mentalitetu, navikama i kulturi igrača koje su vodili. Već od samog početka oni počinju sami ili preko svojih igrača da spontanim rečnikom prepričavaju drugim trenerima i igračima stečena znanja. Tako i tada počinju da se naziru prvi obrisi formiranja originalnih metoda za stvaranje igrača. Vremenom počinju da se stvaraju generacije izvanredno obučenih igrača koji krajem prošlog veka po prvi put u istoriji ostvaruju ravnopravnost sa najboljim igračima iz SAD.

Iskustvo je bivalo sve bogatije, rezultati sve vidljiviji i ceo nepisani kapital se umnožavao. Sve se prenosilo usmenim putem sa kolena na koleno na mlađe generacije trenera. Iako decenijama nezapisivani, metodi su stvarali prepoznatljivu školu za trenere koja se detaljno urezivala u memorije mnogih velikih trenera. Generacije su učestvovale u prenosu, stvaranju i očuvanju znanja proizašlog od svakog pojedinca. Zahvaljujući takvim pregaocima, znanju se nije zatro ni najmanji trag.

Škola za trenere je celom svojom istorijom imala dva paralelna zadatka

- Stvaranje lika trenera

- Stručno usavršavanje trenera

Kao prvo i bitnije od stručnog usavršavanja trenera je uvek bilo davanje značaja njegovom etičkom razvoju. Lik trenera je bio osobina bez koje se nije moglo dalje. Odabrati perspektivnog trenera je prvo značilo odabrati ličnost koja će svojim ljudskim kvalitetima znati da dograđuje i sačuva odnos kakav je već bio unutar trenerskih organizacija. Od trenera se tražilo da bude hrabra i odlučna osoba, sposobna da stane ispred ekipe ili pojedinca da je vodi ili da je prati, da izbegne svaki pesimizam, jer on nikada nije dobio ni jednu utakmicu niti je ikada pomogao u stvaranju igrača, ali isto tako vešto da dozira optimizam da ne bi prešao u preteranu samouverenost. Njegovo celo se nikad ne znoji i njegov lik je uvek onakav kakav pojedinac ili ekipa želi da vidi. Profesionalac spreman da ispolji najbolji deo sebe i ako ne postoje svi potrebni uslovi za to. Ličnost naučena i spremna da da više nego što dobije.  Uvek sa saznanjem da je jedini način da se izgubi ne dati sve od sebe. Nikada ne traži put bez prepreka jer je to uvek bio siguran pravac ka nigde. Priznaje jedino rad.

Tako se osposobljavajući nijedan trener sledbenik škole nikada nije dobio niti je imao vremena da čeka svoju pravu šansu. On je odlazio samostalno krčeći svoj sopstveni put u budućnost. Stalno u potrazi za novim znanjem. Kao i svi  inovatori on nema strah od greške.  Svestan je da bez velikog rizika nema ni velikog igrača ni velikog rezultata. Kao genije poseduje stalan elegantan osećaj za stvarnost i neodoljivu želju i uspešnost u činjenju nemogućeg. Sa ostvarenim je dolazilo samopouzdanje, a sa samopouzdanjem verovanje. Kao takav on postaje predvodnik koji ima sposobnost da grupu igrača koji sačinjavaju ekipu stimuliše na zajednički rad da bi ostvarili najbolji moguci rezultat. 

Kroz istoriju košarkaške igre u Evropi su se izdvajali treneri koji su posedovali potrebnu vrstu kreativnosi u stvaranju igre, takmičarskog rezultata i sposobnost da vizionarski prepoznaju predodređene igrače. Oni su stvarali promene u budućem vremenu u odnosu na poznate norme postojeceg stanja. Iz perspektive sadašnjeg vremena takvi treneri su uzrokovali postajanje nečeg ni iz čega. Ovu osobinu oni su imali kao sastavni i latentni deo svoje ličnosti.  Kvalitetom i kvantitetom rada osobina se oslobađala i nadograđivala. Ne postoji košarkaška stvaralačka uredba koja može da nadoknadi nedostatak po prirodi trenerskih kreativnih pojava. Još manje koja može dopuniti nedostatak genija. Ipak, trenutku nadahnuća kojim trener ispoljava svoji kreativnost, predhodi intenzivan rad. Spajanje kreativnosti i intenzivnog rada je 100% inspiracije i 100% znojenja. Imati smisao za rad nije istovremeno i garancija da će se postići visok stepen stvaralaštva, ali ne imati smisao za rad jeste garancija da se on ne može postići. Hrabrost u odbacivanju ukorenjenih gledišta na putevima koje su trasirali najveći košarkaški umovi i oslobađanje čuda kreativnosti koje ne živi u svakodnevnici omogućava istim umovima da tako savršeni u radu i inspiraciji izazivaju postojanje.

Zajedno pomažu budućim naraštajima da formiraju svoje metode i da ih usavršavaju. Usavršavajući metode trener je usavršavao i sebe i igrača.  Gradila se neraskidiva veza. Trener je davao igraču totalan prioritet u stvaranju, a igrač je vraćao treneru svojom izvedbom, nesebično koristeći privilegiju. 

Kada se govori o doprinosu u stvaranju igrača, treneri su uspevali da posebno pripremljenim metodama za samo jednog igrača proces učenja podignu na nivo perfekcije. Stalna selekcija nikada ne priznaje redovnost polaska. Bilo je talenata koji su postajali veliki igrači prošavši sve reprezentativne i klupske selekcije, ali je neretko bilo igrača koji su počeli da se bave košarkom kada su već bili seniori.  Oni su bili pod režimom posebnih metoda i zahvaljujuci njima i svom radu ti igrači su dostizali svetski priznate karijere. Slepo verujući u sopstvenu viziju čitavog projekta treneri su, u tom trenutku samo njima znanim tajnama, uspevali.

Stvaranje igrača i igre je nedeljivo. Stvaranje rezultata je dolazilo kao eksploatacija kvaliteta igrača i igre. Neko ko ne zna da igra nije igrač, a igra bez igrača nije igra. Igrač je kao učesnik igre unosio svoje lične igračke sposobnosti i spajanjem sposobnosti petorice igrača se dolazilo do igre. Kvalitet trenera je stajao i iznad kvaliteta igrača i iznad kvaliteta igre i upravljao njihovim razvojem posebno gradeći ravnotežu da ne bi igra sama za sebe nikada bila iznad igrača, niti igrac iznad igre, već da su jedan drugom podređeni.

Od samog pocetka pa sve do danas i utemeljitelji škole i njihovi sledbenici su praktičnim radom gradili i teoriju. Međusobno utičući jedna na drugu i teorija i praksa su bezrezervno pristale da poštuju različitost mišljenja. Nespojivo podeljena u svojim razlikama, ali i nedeljiva u sličnostima one definišu razne prioritete, metode treniranja i nacine igranja koji su, svaki za sebe, značili jedan originalan pristup radu. 

Postoje veliki treneri koji svoj trenerski vek provode u, prosto rečeno, prepoznavanju i razvoju predodređenih igrača i izgradnji igre. Oni smatraju prioritetom da budu vizionari. Gledano iz ugla celokupnog napredka košarke, njihov rad je svakodnevno bivao sve vredniji. Svi koji razumeju šta to znači dobro znaju kolika je stvarna vrednost ovakvog rada. 

Pratimo trenere kada prepoznamo u njihovom radu novu metodologiju kojom izgrađuju igrača i igru. Pokušavamo da zapišemo što više možemo i da to prenesemo ovde. Posebno vodimo brigu o tome da očuvamo, kako je ranije rečeno, da su metodi:

“...nespojivo podeljeni u svojim razlikama, ali i nedeljivi u sličnostima...”